Преглед климатских катастрофа на планети од 08. до 14. октобра 2025. године

У Шпанији поново рекордне поплаве.

Џиновска топлотна аномалија у Тихом океану.

Поремећај апвелинга без преседана у Панамском заливу.

На Аљаску се обрушила појава крајње ретка за ове географске ширине.

Оно што се крије иза свих ових природних аномалија, апсолутно је присутно код сваког човека на Земљи.

О томе – у данашњем седмичном издању, од 08. до 14. октобра 2025. године.

Шпанија

Од 09. октобра источна обала Шпаније нашла се под влашћу прве именоване олује сезоне „Алис“. 

Прво се обрушила на регију Мурсија. Затим, померивши се северније, ударила је на Валенсију и Каталонију и стигла до Балеарских острва.

Количина падавина достигла је историјске максимуме: најјачи пљускови забележени су 11. октобра, када је у општини Каркајшент за само један сат пало до 11 mm кише.

А до 13. октобра на острвима Колумбретес забележена је рекордна количина падавина — 325 mm.

Вода је поплавила улице, подруме и приземља зграда у многим насељима.

Јаке падавине, донете олујом „Алис“, поплавиле су улице на истоку Шпаније

Око 400 људи је евакуисано, проведене су стотине операција спашавања људи из поплављених аутомобила и кућа.

Пољопривреди је нанесена озбиљна штета. У Валенсији је поплављено више од 500 хектара пиринчаних поља. А у Мурсији и Каталонији оштећени су воћњаци и сеоска имања — део рода је потпуно изгубљен.

Саобраћајна инфраструктура суочила се с масовним застојима: кључне саобраћајнице су биле затворене, укључујући Медитеранску аутоцесту АP-7, а прекинут је и железнички саобраћај између Барселоне и Валенсијеe. 

11. октобра, због поплаве писте и терминала, привремено је затворен аеродром на Ибици. Истог дана на аеродрому Палма де Маљорка отказано је 19 летова. 

Према подацима од 14. октобра, услед разорне стихије 18 особа је задобило повреде, од којих је једна била у тешком стању. Срећом, овога пута није било жртава. 

Филипини

10. октобра на југу Филипина догодила су се два снажна земљотреса, која су постала још једно искушење за земљу, недавно погођену разорним сеизмичким догађајем јачине 6,9 и неколико тајфуна.

Први удар, јачине 7,4, догодио се у 09:43 по локалном времену у Тихом океану, 48 km од града Манај у провинцији Источни Давао. Жариште је било на дубини од 23 km.

Власти су издале упозорење на цунами за обале у радијусу до 300 km од епицентра. У обалним подручјима — граду Мати и општинама Манај и Баганга — хиљаде људи евакуисано је на узвишења.

Потрес се осетио у десетинама насеља на острву Минданао. На улицама су се снажно љуљали аутомобили, а људи су у паници истрчавали из кућа.

Људи у паници истрчавају на улице током снажног земљотреса на Филипинима

У зидовима неколико зграда, укључујући међународни аеродром Давао, појавиле су се пукотине. У низу подручја нестало је струје, оштећени су путеви, мостови и далеководи.

У школама је проведена хитна евакуација ученика, а из једне образовне установе 50 деце превезено је у болницу с повредама, несвестицама и вртоглавицом.

Други земљотрес, магнитуде 6,8, уследио је отприлике 10 сати касније, у 19:12 по локалном времену. Догодио се 43 km од града Манај. Жариште је било на дубини од 37 km.

Сеизмички догађај погоршао је последице и изазвао нова разарања у већ погођеним подручјима. Према подацима Филипинског института за вулканологију и сеизмологију од 12. октобра, за готово два дана након два земљотреса забележено је 1 111 накнадних потреса магнитуде 1,2–5,8.

Жртвама стихије постало је 8 људи, стотине људи је повређено.

Мексико

Крај необично јаке сезоне киша поклопио се с проласком две тропске олује дуж западне обале Мексика. Као резултат, од 06. октобра на земљу су се обрушиле рекордне падавине.

Катастрофална поплава у мексичкој држави Веракруз

Реке су се излиле из корита, а вода је похрлила у градове и села. Клизишта и поплаве одсекли су од цивилизације више од 300 насеља у централном и источном Мексику. Највише су погођене државе Веракруз, Идалго, Пуебла, Керетаро и Сан Луис Потоси.

Стихија је уништила домове, оштетила око хиљаду километара путева, а без струје и комуникације остало је преко 380 000 људи.

У држави Веракруз на неким местима пало је до 540 mm падавина, што је довело до рекордног пораста нивоа реке Касонес. У зору 10. октобра вода је похрлила у град Поза Рика, поплавивши улице. 

Није било никаквих упозорења о поплавама. Становници ниских предела, где се вода подигла више од 4 m, испричали су да су чули буку надолазеће воде неколико минута пре него што се стихија обрушила на њихове домове.

Аутомобиле је носила вода, а људи су се спасавали пењући се на кровове. Нажалост, многи нису преживели.

Снажни токови воде односе аутомобиле у држави Веракруз, Мексико

Широм државе оштећене су десетине медицинских установа, вода је уништила сву опрему, а особље је пружало помоћ повређенима на отвореном.

У држави Пуебла погођено је 80 000 људи. Јаке кише оштетиле су 16 000 зграда и срушиле 7 мостова.

Пљускови без преседана изазвали су најмање 340 клизишта и блатних токова у четири државе.У Керетару је услед урушавања земљишта погинуо шестогодишњи дечак.

У држави Идалго уништено је или поплављено преко 300 школа и око 60 медицинских установа.

Према подацима од 13. октобра, широм земље погинуле су 64 особе, десетине се воде као нестале, а власти упозоравају да се стварни обим разарања и број жртава у удаљеним подручјима још не зна.

Азербејџан

11. октобра догодила се ерупција једног од најпознатијих блатних вулкана планете, Отман-Боздага, смештеног недалеко од главног града Азербејџана – града Баку.

Догађај је трајао око 40 минута и био је праћен снажним избацивањем гаса и блатне масе. Дубина извора ерупције износила је око 4 km.

Сведоци су испричали да је прво из кратера избио стуб пламена, за којим је уследио густ дим. Према проценама стручњака, у атмосферу је избачено до 60 000 m3 блатне брече. А на површини су остале свеже пукотине и мали токови стврднуте глине.

Ерупција блатног вулкана Отман-Боздаг у Азербејџану

Бреча — то је цементирана смеша угластих фрагмената стена величине преко 1 cm.

Стоји напоменути да су се раније ерупције на Отман-Боздагу дешавале много ређе — с интервалима од десетак година. А у последњих 9 година догодиле су се већ три (претходне ерупције биле су 2017. и 2018. године). 

Јапан

09. октобра снажан тајфун „Халонг“ обрушио се на јапанска острва Изу, изазвавши дивље ветрове, рекордне падавине и опасне таласе.

Посебно је погођено острво Хачиџо, где је брзина ветра достизала готово 54,7 m/s (196,92 km/h), с ударима до 70 m/s, што одговара тропском урагану 3. категорије. Ово је први пут у последњих 20 година да су овде забележени удари ветра преко 50 m/s.

На острву је за 12 сати пало 349 mm кише, а за дан — 356,5 mm, поставивши апсолутни рекорд за цео период мерења у регији. 

Стотине становника морало је да потражи уточиште у центрима за евакуацију.

Стихија је оштетила зграде, откинула кровове и оборила дрвеће широм острва, блокирајући путеве.

Значајан део домаћинстава остао је неколико дана без водоснабдевања због прекида струје и оштећења кључних извора воде клизиштима.

Последице снажног тајфуна „Халонг“ у Јапану

„Халонг“ је изазвао велике прекиде у бродском саобраћају земље.

Након затварања луке Токио, гигантски крузер Ovation of the Seas – један од највећих и најмодернијих крузера на свету, у власништву компаније Royal Caribbean International – био је присиљен остати на мору с хиљадама путника на броду и одгодити долазак за два дана.

У граду Оисо, смештеном на обали Тихог океана, префектура Канагава, острво Хоншу, три мушкарца су однесена таласима током риболова – један од њих је погинуо.

САД

У ноћи 12. октобра остаци тајфуна „Халонг“ обрушили су се на западну обалу Аљаске с ураганским ветром до 170 km/h. Рекордан олујни удар, понегде и 2 m изнад нормале, прекрио је делту реке Каскоквим и насеља јужно од Беринговог пролаза. Најјаче су погођене обалне заједнице аутохтоних становника – Квигилингок и Кипнак.

Олујни удар поплавио обална насеља на Аљасци

Ноћу су се многи становници нашли у леденој води, хватајући се за било какве предмете како би се одржали на површини.

Најмање 8 кућа било је отргнуто с темеља и однесено бујичним током. Људи који су се налазили у тим плутајућим објектима нису могли схватити где се налази њихов дом и покушавали су позвати помоћ.

Потрага и спасавање почели су изласком сунца, када се олуја стишала. Људи су спашавани с кровова, користећи хеликоптере.

Стихија је оштетила мреже за опскрбу електричном енергијом и канализацију на широком подручју, а погођени су и кључни путеви и регионални аеродроми.

Приступ обалним насељима широм регије био је могућ само малим авионима или чамцима.

Током снажне олује на Аљасци обалне куће однесене струјом у море

По подацима полиције Аљаске од 14. октобра, у заједници Квигилингок погинуо је један човек, а још двоје се воде као нестали.

Ова ретка временска појава показује како се мења карактер арктичких олуја: све чешће у регију продиру остаци тропских циклона, потпомогнути енергијом аномално топлих океанских вода. 

Тако је у Тихом океану настао снажан и дуготрајан морски топлотни талас, који је захватио око 8 000 km, од Јапана до западне обале САД-а. У октобру се ово подручје загрејане воде нашло на путу тајфуна „Халонг“ који је губио снагу. Као резултат, остаци тајфуна добили су довољно енергије да се, претворивши се у снажан вантропски циклон, домогну удаљених подручја Аљаске, где је изазвао разарања и створио претњу за животе људи.

Аномални морски топлотни талас у близини западне обале САД-а

Стоји напоменути да се, по подацима Националне управе за океанска и атмосферска истраживања САД-а (NOAA), у последњих десет година северни део Тихог океана загревао најбржим темпом међу свим океанским басенима Земље.

Океанске аномалије

Још један морски топлотни талас у северном делу Тихог океана формирао се у обалним водама Кине и Јужне Кореје. У првој половини октобра температура воде овде је премашила норму за 4-5 °C. То, према класификацији NOAA, одговара 4. категорији, односно екстремном топлотном таласу.

Екстремни морски топлотни талас у северном делу Тихог океана

Такве аномалне зоне загревања површине океана у последње две деценије бележе се широм света.

Истраживања показују да морски топлотни таласи постају чешћи и интензивнији, њихова глобална просечна годишња учесталост и трајање су се повећали. Сагласно истраживању “Дужи и чешћи морски топлотни таласи током прошлог века”, објављеном у часопису “Nature Communications”, у периоду 1925–2016. године просечна глобална учесталост морских топлотних таласа повећала се за 34 %, а њихово просечно трајање — за 17 %.

И чак у хладним акваторијима бележе се морски топлотни таласи. На пример, на Арктику је од 2007. до 2021. године забележено 11 топлотних таласа, од којих је један, с аномалијом од +4 °C, трајао 103 дана.

Ове опасне појаве данас се практично не прогнозирају и имају разоран утицај на екосистеме: узрокују избељивање корала, масовну смрт морских организама, као и промене у саставу локалних врста.

Аномални морски топлотни таласи узрокују смрт морских становника и избељивање кораља

Још један поремећај у годишњем несметаном раду океана догодило се у Панамском заливу.

Сезонски апвелинг систем ове регије током најмање 40 година стабилно је доносио хладне воде богате храњивим тварима, чијем су подизању допринели северни пасати.

Овај процес одвијао се с изненађујућом предвидљивошћу: историјски је почињао 20. јануара, трајао 66 дана и достизао минималне температуре око 19 °C.

Али 2025. године дошло је до аномалног поремећаја сезонског апвелинга. Обалне воде Панамског залива почеле су се хладити 42 дана касније него обично, а њихова минимална температура пала је на само 23,3 °C. При томе је хладних дана током сезоне било за 82 % мање од историјских показатеља.

Поремећај сезонског апвелинга у Панамском заливу доводи до неравнотеже екосистема

Ово потискивање апвелинга без преседана озбиљно је нарушило уобичајени циклус екосистема.

Стручњаци претпостављају да је поремећај повезан с променама режима ветрова, међутим тачни узроци остају недовољно истражени. Посебно забрињава питање: је ли епизода из 2025. године био изолован случај или је то почетак новог тренда поремећаја апвелинга?

Екосистеми океана, попут сложеног механизма сата, одржавају крхку равнотежу, неопходну за постојање живота на Земљи. Међутим, данас је Светски океан на ивици изумирања, јер су његове воде препуне материјала који је познат свакоме од нас. То је пластика, тачније њене микро- и наночестице, на које се распада под утицајем сунца и слане воде.

Накупљање ових синтетичких честица у воденом стубу мења његову топлотну проводљивост, дословно заробљавајући вишак топлоте у океану. Као резултат, нарушава се природна размена топлоте, појачава се прегревање, ствара се опасан затворени циклус: геодинамичка активност загрева океан, загревање убрзава распад пластике, а њене микрочестице још више блокирају одвод топлоте, појачавајући загревање планете.

Тако прегревање океана постаје не само узрок различитих топлотних аномалија у Светском океану, већ и главни окидач климатских и геодинамичких катаклизми које данас проматрамо широм планете.

Гледајући динамику пораста климатских катастрофа, јасно је да времена за проучавање овог кључног фактора остаје све мање, а услови у којима ће се морати проводити истраживања ће се нагло погоршавати: клима ће уништавати лабораторије, научне институте, опрему, па чак и саме људе који су способни направити пресудна открића за човечанство.

Стога је у друштву већ сада потребно створити услове који ће омогућити научницима из целог света да отворено сарађују, слободно размењују знања и раде заједно у интересу човечанства, ради његовог опстанка. За постизање овог циља потребан је снажан глобални мир између свих земаља. Само у таквим условима ћемо моћи истински да се супротставимо климатској кризи и превазиђемо је. 

Видео верзију овог чланка можете да погледате овде: