Преглед климатских катастрофа на планети од 03. до 09. септембра 2025. године

Атмосфера наше планете — то није само ваздух, то је гигантски резервоар енергије.

У последњим деценијама примећен је пораст броја екстремних временских појава, што указује на дубоке промене у енергетском балансу атмосфере: она је готово престала да одаје енергију и сада је углавном акумулира.

Зашто се Земља претвара у препуњени акумулатор?

У овом прегледу климатских догађаја протекле седмице, од 03. до 09. септембра 2025. године, добићете одговор који може из корена променити вашу представу о катаклизмама.

Француска

06. септембра у природном резервату, смештеном у француском департману Горња Савоја, догодио се снажан одрон. Огромна маса стене срушила се с падине планинског масива Сикст Фер-а-Шевал и сјурила у долину Жифр, подижући у небо гигантски облак прашине, видљив издалека.

Обрушавање стена с падина планинског масива Сикст Фер-а-Шевал подигло је облак прашине изнад долине Жифр у француском департману Горња Савоја

По проценама истраживача, геоморфолога Лудовика Раванела, волумен одрона достигао је 30–40 хиљада м3 — рекордни показатељ за ову регију.

Сикст Фер-а-Шевал — природни амфитеатар („Cirk Fer-à-Cheval“) у облику потковице — уврштен је на листу архитектонских споменика Француске и годишње привлачи око 500 000 посетилаца.

Иако се на стрмим падинама Сикст Фер-а-Шевал често дешавају одрони камења, овако масивно обрушавање на висини од 1 300 м — права је реткост.

У атмосфери Земље расте и кинетичка и потенцијална енергија. Кинетичка је директно повезана с кретањем ваздушних маса. То је енергија ветрова, циклона, урагана, торнада и других динамичких процеса. Што је већа брзина кретања ваздуха, то је више енергије. Због тога сведоци све чешће примећују да такав бес природе још нико од њих није видео.

Јапан

05. септембра на Јапан се обрушио тајфун „Пеипах“. Он се нагло појачао, спајајући се с моћним кишним облацима, што је изазвало екстремне временске услове — урагански ветар и рекордне падавине.

У префектури Шизуока забележене су падавине изузетне јачине: у граду Какегава — 120 мм/ч, у граду Јошида — до 110 мм/ч.

У граду Макинохара на паркингу аеродрома ниво воде достигао је један метар, потопивши око 300 аутомобила. Град је такође страдао од снажног торнада, који је оставио траг разарања дуг 7 км и широк 500 м.

А у граду Јошида, који је такође био погођен, вихор је преврнуо аутомобил директно на паркингу. Возач је хитно превезен у болницу, али је од задобијених повреда преминуо.

Торнадо је био толико снажан да је деформисао челичне конструкције објеката. Експерти су му доделили категорију 3 према „јапанској модификованој Фуџита скали“.

Као резултат удара тајфуна „Пеипах“, оштећено је више од 1 300 објеката. Масовна искључења електричне енергије погодила су више од 10 000 домаћинстава. Ситуација се погоршавала исцрпљујућом врућином која је завладала у региону.

Торнадо, узрокован тајфуном „Пеипах“, нанео озбиљну штету граду Јошида у префектури Шизуока, Јапан 

У префектури Шизуока од стихије је страдало 89 људи, 8 их је било у тешком стању. 

Потенцијална енергија атмосфере садржана је у вертикалном положају ваздушних маса и у латентној топлоти, повезаној с фазним прелазима воде.

Нарушавање овог енергетског баланса доводи до беспреседаних временских аномалија широм света. Управо то и посматрамо сада. Падавине постају екстремне — годишње норме падају за неколико сати, а град поприма гигантске размере.

Индија

Север Индије већ више од месец дана налази се под влашћу разорних монсунских падавина. Најјаче су погођене државе Панџаб, Утараканд, Химачал Прадеш, Џаму и Кашмир. Последице разуларене стихије показале су се катастрофалним: поплављени су објекти, блокирано је неколико националних аутопутева, затворено је више од 1 200 путева, железнички саобраћај је парализован.

У Индији је река Чамбал, која се излила из корита, практично потпуно поплавила храм у околини града Нагда, држава Мадја Прадеш

У држави Панџаб, чије становништво прелази 30 милиона људи, догодила се најјача поплава од 1988. године: свих 23 округа државе проглашени су зонама катастрофе.

У сливном подручју бране Понг палa је рекорднa, за целу историју мерења, количина падавина. Претходни рекорд постављен је 1988. године, када је у брану дотекло 7,9 милијарди кубних метара воде, а 2025. године — већ 11,7 милијарди.

Поплављено је око 2 000 села. Људи су били присиљени спашавати се на крововима својих објеката.

Стотине хиљада житеља остале су без електричне енергије и чисте воде. Огромна штета нанесена је пољопривреди — уништено је више од 170 000 ха усева, угинуло је много стоке.

Панџаб — један је од главних произвођача пиринча и пшенице у земљи. Али на пољима где обично расту те културе, простирале су се водене површине, а у ваздуху је био мирис распадајућих лешева животиња.

05. септембра река Рави однела је око стотину граничних постаја и уништила 30 км ограда на граници с Пакистаном.

Истог дана у држави Химачал Прадеш, у подручју Унутрашњи Акара-Базар у Кулуу, изненадни одрон уништио је три објекта. Као резултат несреће један човек је погинуо, три су повређена.

У главном граду Индије, Делхију, ниво воде у реци Јамуна премашио је критичну тачку — из низинских подручја евакуирано је око 18 000 житеља.

Индијске улице су под водом, локални житељи присиљени превозити се чамцима

По подацима од 7. септембра, од почетка сезоне монсунских падавина у Северној Индији поплаве и одрони већ су однели животе више од 500 људи.

Град

У протеклој седмици светом су прошле грмљавинске олује с крупним градом.

У држави Канзас, САД, 3. септембра очевици су објављивали фотографије градова величине 7–8 цм, који су оштетили кровове, аутомобиле и пољопривредна земљишта.

А 8. септембра у округу Кларк пале су ледене громаде промера преко 10 цм.

Истог дана на југу Пољске, у граду Живјец, Шлеско војводство, град величине до 4 цм скидао је лишће и ломио гране дрвећа.

05. септембра на житеље насеља Хурба у Хабаровском крају, Русија, с неба су падали ледени каменци величине кокошјег јајета.

Необично крупан град пао је у насељу Хурба, Хабаровски крај, Русија

А у граду Комсомолск на Амуру град је падао током сат времена, стварајући непрекидни слој на земљи и опасност за возаче.

Важно је напоменути да се у атмосфери повећава не само кинетичка и потенцијална енергија, већ и количина електричне енергије, што значајно утиче на планетарни систем.

Муње

02. и 03. септембра Централну Калифорнију у САД-у захватиле су суве грмљавинске олује. Хиљаде удара муња изазвале су бројне пожаре.

Комплекс пожара ТЦУ Септембар Лајтнинг Комплекс настао је 2. септембра, захвативши више од 5 665 ха у окрузима Туолумне, Калаверас и Станислаус. Ватра је спалила 95 објеката, укључујући историјску знаменитост из времена златне грознице — поштански уред у насељу Чајниз Кемп.

Под претњом уништења нашло се више од хиљаду кућа, стотине житеља морало је бити евакуисано.

Упркос колосалним ресурсима, који су ангажовани за гашење пожара, локализовати фронт ватре 50 % успело је тек након четири дана.

Последице разорних пожара, изазваних ударима муња, у савезној држави Калифорнија, САД

Почетком септембра од муња је страдала и Канада. Након топлог и сувог времена, које је створило идеалне услове за ширење ватре, грмљавинске олује у провинцији Британска Колумбија изазвале су неколико великих шумских пожара.

04. септембра у Швајцарској је забележено око 15 000 удара муња. У граду Луцерну једна од њих је ударила у кућу, изазвавши пожар на крову. Срећом, ватра је брзо локализована.

07. септембра у Висакапатнаму, великој луци Индије, муња је ударила у танкер са лако запаљивим метанолом, изазвавши снажан пожар.

Гашење пожара трајало је 24 сата: за гашење су ангажоване десетине ватрогасаца, војска и хеликоптер. Пресудну улогу одиграле су обилне падавине — оне нису дозволиле да се ватра прошири на четири резервоара са дизелом, што је помогло да се избегне далеко већа катастрофа.

Индија — једна је од земаља где учесталост муња расте посебно нагло. У последњих пет година њихов број је порастао готово четири пута: у 2020. финансијској години било је 5,17 милиона удара, а у 2025. — више од 20 милиона.

Смртност од удара муња, која је увек била озбиљан проблем у земљи, сада је достигла катастрофалне размере: само од априла до јула 2025. године погинуо је 1 621 човек. 

08. и 09. септембра Аустралију су захватиле абнормалне грмљавинске олује. У пустињским подручјима Бирдсвила и Камерон Корнера за 36 сати забележено је рекордних 466 000 удара муња. 

Ветар је досезао 117 км/ч, а количина падавина је премашила месечну норму. За септембар таква комбинација временских услова је крајње нетипична: овај месец је традиционално сув, а масивне грмљавинске олује у овој регији дешавају се врло ретко.

Невероватно снажна грмљавинска олуја обрушила се на Сиднеј, Аустралија

Бирдсвил (Квинсленд) и Камерон Корнер (граница Квинсленда, Јужне Аустралије и Новог Јужног Велса) налазе се у сушним зонама Аустралије. За њих је карактеристично суво време већину године, а грмљавинске олује се понекад јављају углавном лети (децембар — фебруар).

'Црвени спрајтови'

Такође су се учестали случајеви посматрања ретких и слабо истражених атмосферских појава, попут 'црвених спрајтова'. То су колосалне светлеће црвене структуре, које настају изнад грмљавинских облака и простиру се на висину од 40–80 км.

Ретки 'црвени спрајтови' — слабо истражене светлеће структуре у горњим слојевима атмосфере

Према истраживању, објављеном у часопису „Атмосферска хемија и физика“ (Atmospheric Chemistry and Physics), учесталост настанка 'црвених спрајтова' може се повећати за приближно 14 % на сваки степен пораста глобалне температуре.

Арктик

Упркос свим покушајима да се пажња јавности скрене са проблема сибирске магматске перјанице, њене манифестације постају толико приметне да их је већ немогуће сакрити. Прошли август у Арктику био је рекордно топао. Просечне месечне температуре на острвима и обали у Баренцовом, Карском и Источносибирском мору, као и на Гренланду, премашиле су норму за 2–6 °C и више. 

Али управо у руском Арктику ситуација изгледа посебно забрињавајуће: овде је у августу 2025. године забележена највиша на свету позитивна температурна аномалија овог месеца.

Август 2025.: руски Арктик доживљава незапамћено загревање — утицај сибирске магматске перјанице све јаче се манифестује

Сибирска магматска перјаница такође је најмоћнији извор топлотне енергије, која се манифестује, између осталог, кроз директно загревање Земљине коре и топлотни утицај на површинске слојеве.

У текућем 12 000-годишњем циклусу катастрофа долази до експоненцијалног накупљања енергије у Земљиној атмосфери кроз много механизама. Окидач је спољни космички утицај на језгро планете, који покреће каскаду енергетских процеса у свим њеним омотачима.

Раније је топлотна енергија прелазила из унутрашњости планете у океан, затим у атмосферу и даље у свемир, и овај процес је деловао као прецизан сат. Сада је нарушен: енергија која је требала одлазити у свемир остаје „заробљена“ у атмосфери.

Таквим својеврсним кондензатором енергије атмосфера је постала због огромног садржаја нанопластике у њој. Детаљније о негативним својствима пластике, која разарају здравље човека и нашу планету у целини, говорићемо у следећим издањима, али вам препоручујемо да се већ сада упознате с овом најважнијом темом. 

Људи морају разумети узроке дешавања и бити свесни које су мере неопходне за опстанак човечанства.

Сада се не говори о будућој генерацији — са последицама ћемо се морати суочити сами.

Да бисмо сачували наше сутра — треба деловати данас.