Преглед климатских катастрофа на планети од 29. октобра до 04. новембра 2025. године

Два милиона страдалих у Индији; 90 % оштећених домова у Бразилу; 8 милиона муња у Аустралији.

Стихија је престала да прави паузе, обрушавајући ударе један за другим.

У данашњем прегледу видећете са каквим су се трагичним догађајима током недеље, од 29. октобра до 4. новембра 2025. године, суочили становници свих континената.

Парагвај

На департман Сан Педро 1. новембра обрушила се снажна олуја с градом. Непогода је посебно тешко погодила подручја Итакуруби дел Росарио и Сан Естанислао, где су комади града величине лоптице за голф пробијали кровове домова, разбијали прозоре и оштећивали аутомобиле.

Снажан град обрушио се на департман Сан Педро, Парагвај

Улице и поља у погођеним подручјима прекривени су слојем леда дебљине до 25 cm. Као резултат непогоде потпуно су уништени усеви маниоке и кукуруза, а такође је забележено масовно угинуће живине. По прелиминарним проценама, стихија је нанела значајну економску штету. Локални становници истичу да се временска појава таквог интензитета примећује у региону први пут.

Бразил

Од 1. новембра тај исти олујни систем донео је хаос и у Бразил. Од стихије су највише страдале државе Парана и Сао Пауло.

У држави Парана, у општини Санто Антонио да Платина, ветар је достизао 91 km/h, док је у Корнелио Прокопију забележено 95 km/h, што је изазвало оштећења на крововима и обарање дрвећа.Оштећено је више од 3 200 домова. Десетине хиљада људи остало је без снабдевања електричном енергијом.

У граду Санта Хелена пала је скоро месечна норма падавина од 138,6 mm (просечна месечна норма за новембар износи 150 mm). У седам општина забележен је крупни град.

У Жандаја до Сулу комади града били су величине поморанџе и тежили су више од 100 г.

Крупни град је пао у Бразилу

У општини Питангејрас ледене громаде оштетиле су око 90 % стамбених објеката, оставивши десетине људи без крова над главом. Улице су биле преплављене водом и затрпане крхотинама. Док су спасилачке екипе радиле на терену, на град се поново сручио пљусак са градом у трајању од око 10 минута. То је појачало разарања и значајно отежало рад спасиоцима.

У општини Кампо Моурао две породице остале су без смештаја: један дом био је поплављен бујицама блата, а на други је пало дрво. Снажан ветар такође је оштетио зграду општине.

У болници Санта Каза поплављено је неколико одељења, укључујући породилиште. У хипермаркету Муфато, након јаке кише и зачепљења одвода, обрушио се део плафона.

У општини Мандагуасу поплавило је базу хитне помоћи и одељење ургентне медицинске помоћи.

2. новембра стихија се обрушила на државу Сао Пауло. Најозбиљнији инцидент догодио се у граду Реженте Фејжо. Олујни ветар са ударима од преко 100 km/h срушио је део позорнице и кров великог шатора током студентске забаве. Погинуо је један човек, десетине су задобиле повреде.

Авганистан

3. новембра ноћу, у 00:59 по локалном времену, у Авганистану, у рејону кланца Ташкурган (провинција Саманган), догодио се снажан земљотрес магнитуде 6,3. Жариште се налазило на дубини од 28 км.

Последице земљотреса М6,3 у Авганистану

Потреси су се осетили на северу земље: у провинцијама Балх, Саманган, Сари Пул, Кундуз, Џаузџан, Бадахшан, Фарјаб, као и у главном граду, Кабулу.

Нажалост, многе зграде у региону нису пројектоване да издрже сеизмичка оптерећења, због чега су разарања била велика.Само у једном од села рејона Шахр-и-Бозорг у провинцији Бадахшан оштећено је или потпуно уништено око 800 домова.

У граду Мазар-е Шариф страдала је чувена Плава џамија, која је једно од најважнијих исламских светилишта Авганистана и центар ходочашћа повезан с именом имама Алија. 

Савремена Плава џамија и маузолеј у Мазар-и-Шарифу, граду са популацијом од око 523.000 људи, датирају из XV века и муслимани их поштују као свето место.Првобитно је маузолеј овде подигнут у XII веку, будући да се сматрало да на том месту почива прах Алија ибн Ебу Талиба, зета Посланика Мухамеда ﷺ

Плава џамија у Авганистану оштећена у земљотресу

Потреси су изазвали прекиде у снабдевању електричном енергијом услед оштећења далековода из Узбекистана и Таџикистана, као главних добављача енергије за ову земљу. 

Земљотрес је такође покренуо клизиште које је блокирало главни планински пут кроз кланац Ташкурган, који повезује северне провинције земље са престоницом.

Према подацима Националне управе за борбу против елементарних непогода од 4. новембра, 24 особе су изгубиле живот. Више од 800 људи је повређено, од којих се 25 налазило у критичном стању. Тачан број погинулих и повређених било је тешко утврдити због прекида интернет везе у удаљеним подручјима.

Кенија

1. новембра у округу Елгејо-Мараквет на западу Кеније јаке кише изазвале су велико клизиште.

Бујице блата уништиле су више од 1 000 домова, блокирале путеве и потпуно изоловале погођено подручје од спољашњег света.

Снажно клизиште у Кенији уништило више од хиљаду домова

У болницу је превезено 25 особа са тешким повредама.

За спровођење потражно-спасилачких радова ангажована је војска, као и четири авиона, међутим операције су више пута обустављане због изненадних поплава.

Према подацима од 3. новембра, у клизишту је погинуло 26 особа, док се 25 људи и даље води као нестало.

САД

Снажна олуја праћена олујним ветром и пљусковима обрушила се 30. октобра на североисток САД. Олујом су погођене савезне државе Њујорк, Њу Џерзи, Конектикат и Пенсилванија.

Посебно је страдао град Њујорк. Киша је почела изненада, а у појединим деловима града је за сат времена пало до 25 mm падавина. У Централ парку је за један дан пало 46,5 mm кише, што представља рекорд за овај датум у последњих 100 година.

Градски систем за одводњавање није могао да прихвати толику количину воде. Ситуацију је додатно погоршало опало лишће. Екипе су чистиле одводе, али је вода наносила смеће и поново их зачепљавала.

Службе за хитне интервенције су за неколико сати примиле више од 800 позива у вези са поплавама.

Најснажнији пљусак претворио улице града Њујорка у реке, пореметио саобраћај, САД

У Бруклину и на Менхетну у поплављеним подрумским просторијама погинула су два човека.

Саобраћај је био парализован.Рад метроа је делимично обустављен. У региону Њујорка озбиљно су оштећена три велика аеродрома, што је довело до отказивања више од 1 200 летова. Без струје је остало око 15 000 домова.

На северу државе Њу Џерзи количина падавина је местимично достизала скоро 70 mm, а јак ветар је откинуо са сидра две барже и избацио их на обалу.

Такође је страдао град Филаделфија у држави Пенсилванија: током олује дрво је пало на аутомобил, услед чега је возач погинуо.

Аустралија

Од 1. новембра серија снажних грмљавинских невремена протутњала је истоком Аустралије.

Најтеже су погођени држава Квинсленд и северне територије државе Нови Јужни Велс.

У граду Еск током школског сајма изненада је почела олуја с градом ,при чему је 9 људи страдало од удараца комада града. Жена је задобила повреде главе и врата, хоспитализована је. Још неколико људи повређено је крхотинама стакла. Гигантске ледене громаде озбиљно су оштетиле соларне панеле на крововима зграда.

Град оштетио соларне панеле у Аустралији

Становници погођених подручја изјавили су да таква разарања раније нису видели.

Град величине до 9 цм у граду Пратен разбијао је прозоре, аутомобиле и кровове домова.

По подацима Бироа за метеорологију Аустралије, током олује брзина ветра достизала је 104 km/h. Местимично је забележено 250 000 удара муња.

Стоји напоменути да је у периоду од 27. октобра до 2. новембра над територијом Аустралије, по подацима Мреже глобалног мониторинга муња (DTN), примећена висока грмљавинска активност — око 8 милиона муња, од чега више од 4 милиона у Квинсленду.

Русија

У вечерњим сатима 1. новембра, на Новосибирск се обрушила снажна олуја са ударима ветра до 25 м/с. Без струје је остало неколико градских четврти и викенд насеља. У стамбеном блоку Пљушчихински, олујни ветар је откинуо застакљење са балкона које се срушило на тло. Срећом, у том тренутку никога није било у близини.

У Академгородоку ветар је срушио огроман бор на пут, који је блокирао пролаз за хитну помоћ. У Лењинском рејону града, пала јела повредила је старији пар који је пролазио,обоје су хоспитализовани.

Стихија се потом обрушила на Кузбас. У ноћи на 2. новембра ветар са ударима до 22 м/с кидао је кровове и рушио дрвеће, оставивши без светла више од 22 000 људи у 54 насељена места. У граду Анжеро-Суџенск делимично су се урушили кровови неколико објеката, укључујући школу, док су у Кемерову налети ветра уништили грађевинске скеле на једном градилишту. Олуја је такође изазвала пожаре: у Гурјевском рејону ватра је избила због оштећења далековода, док је на другим местима ветар отежавао гашење запаљене суве траве.

Пожар у рејону Гурјевски Кемеровске области, настао после снажне олује, Русија

1. новембра рејон Јужно-Курилски Сахалинске области такође је страдао од стихије.

Разјарени ветар са ударима до 50 м/с кидао је кровове и оштетио фасаде стамбених зграда У некима од њих, према речима очевидаца, дошло је до прокишњавања на горњим спратовима. Десетине зграда остале су без електричне енергије.

Индија

28. октобра тропски циклон „Монта”, са ударима ветра до 110 km/h и пљусковима, обрушио се на источну обалу Индије. Највише су страдале државе Андра Прадеш, Телангана и Одиша.

Захваљујући превентивној евакуацији становништва из приобалних подручја, избегнуте су масовне људске жртве, али је материјална штета колосална.

У држави Андра Прадеш, која је примила на себе главни удар стихије, погинула су три човека. Циклон је погодио скоро 2 милиона становника. Власти су организовале мрежу привремених кампова у којима је уточиште пронашло 136 000 људи.

У округу Источни Годавари снажни таласи уништили су цела рибарска села, оставивши људе без крова над главом.

Тропски циклон „Монта” донео је Индији обилне кише

Озбиљне губитке претрпело је 174 000 пољопривредника: живинарске фарме,сточни фондови и рибњаци нашли су се под водом. Угинуло је више од 2 200 грла стоке.

Стихија је потпуно уништила око 38 000 ha пољопривредног земљишта, а још више од 138 000 ha усева нашло се под водом, укључујући усеве пиринча, кукуруза, банана, памука и других култура.

Оштећено је више од 4 800 km путева, више од 300 мостова и водопропусних објеката.

На три међународна аеродрома у држави отказани су летови, а Јужно-централна железница обуставила је саобраћај за најмање 120 возова.

Поплављене железничке пруге у Индији после проласка циклона „Монта”

У округу Пракасам, након пуцања канала, поплављено је скоро 9 km тунела система за наводњавање, у којима се у том тренутку налазило око 250 радника. Срећом, сви су успешно спасени.

Енергетски систем је претрпео посебно тешка оштећења — ветар је срушио више од 3 000 стубова далековода, такође је оштећено више од 26 000 трансформатора.

У планинским пределима државе Одиша, клизишта и оборена стабла блокирали су путеве, одсекавши приступ удаљеним селима.

У округу Корапут уништено је више од 300 кућа. Пољопривреда државе такође је претрпела озбиљну штету. Поља памука и поврћа нашла су се под водом, што је угрозило будући род и приходе хиљада породица.

Поплава у Индији после удара циклона „Монта”

Продирући у унутрашњост земље, циклон „Монта” изазвао је аномалне пљускове и поплаве у држави Телангана, који су уништили путеве и изоловали читаве области.

У градовима Варангал и Ханумаконда за један дан пало је више од 300 mm кише, док је у селу Каледа пало 367 mm.

У држави је погинуло најмање шест људи. Међу њима је и жена коју је однела бујица при покушају да пређе поплављени мост. У Варангалу се непокретан мушкарац утопио када је вода са улице продрла у његову кућу.

Већ сада земље трпе колосалне губитке због катаклизми: из буџета се троше милијарде на обнову инфраструктуре, накнаде штете и помоћ погођеним регионима. Неке државе, немоћне да се саме изборе са огромним губицима, принуђене су да траже међународну помоћ.

Међутим, како синхронизација природних катастрофа у различитим регионима буде расла, финансијске резерве ће бити исцрпљене — свака земља ће морати да се бори за сопствени опстанак.

Економије држава су сложени и инертни системи Оне се не руше тренутно, чак ни под ударима катаклизми. Сада последице елементарних непогода падају на плећа пре свега обичних људи — оних који губе домове, имовину и ближње. Али свет не жури да реагује. Клима ће постати приоритетна тема тек када велике корпорације почну да губе озбиљан новац. Нажалост, у нашем друштву материјалне вредности су изнад људских.

Али ако се ништа не промени, растуће природне катастрофе уништиће економије чак и најстабилнијих земаља — што значи да ће поново страдати обични људи.

Зато не смемо чекати да они „тамо на врху” почну да делују. Управо смо ми, људи, највише заинтересовани за своју будућност, што значи да је наш задатак да учинимо климатску агенду главном темом дана.

Шта ће се догодити са светом ако се тиме не позабавимо сада? Питање остаје отворено, али је једно јасно: без опсежних и правовремених акција, последице ће бити разорне за цело човечанство.

Видео верзију овог чланка можете да погледате овде: