Преглед климатских катастрофа на планети од 22. до 28. октобра 2025. године

Последња седмица октобра постала је једна од најразорнијих ове године. На Карибима је беснео тропски ураган 5. категорије „Мелиса“.

За три дана планету је потресло 6 подземних удара магнитуде 6,0 и више.

А падавине у Вијетнаму су практично обориле историјски светски рекорд.

О овим и другим климатским догађајима протекле седмице, од 22. до 28. октобра 2025. године, читајте у наставку.

Такође, данас ћемо одговорити на коментар који се сусреће буквално испод сваког издања.

Тропски ураган „Мелиса“

28. октобра ујутро тропски ураган „Мелиса“, достигавши 5. категорију, с ветром од скоро 300 км/ч обрушио се на обалу Јамајке, близу града Њу Хоуп. Постао је најснажнија олуја у целој 174-годишњој историји посматрања у региону. 

Гране и крхотине летеле су ваздухом, зграде су остале без кровова, а улице су се претвориле у бујичне потоке.

Разарања и хаос на улицама после проласка тропског урагана „Мелиса“ на Јамајци

Олујни талас поплавио је улице старог лучког града Блек Ривер. Такође, готово потпуно под водом нашао се округ Света Елизабета, који је главни пољопривредни центар земље. Неколико породица било је одсечено од спољашњег света, спасиоци нису могли доћи до њих.

Разорни зид урагана прошао је и изнад Монтего Беја — трећег града по величини и главног туристичког центра земље. Хотели су поплављени — вода је лила са плафона као водопад.

Више од 77 % становништва острва, а то је 540 000 потрошача, остало је без струје и комуникација.

Око 15 000 људи склонило се у склоништа.

Цела територија Јамајке проглашена је зоном катастрофе. Локални становници описивали су догађаје као сцену из филма катастрофе: палме, сломљене као шибице, испрани путеви и куће које стоје до прозора у води.

Пљускови изазвани тропским ураганом „Мелиса“ поплавили стамбена подручја на Јамајци

По подацима од 31. октобра, на Јамајци је стихија однела животе 19 људи.

Друга земља која се нашла на директном удару урагана била је Куба. Овде је донео јаке кише и олујни удар. Превентивно је евакуисано више од 735 000 људи, посебно из низијских и приобалних подручја. Забележена су плављења, оштећења кровова и далековода.

Ураган „Мелиса“ захватио је и друге земље Карипског базена, оставивши иза себе хаос и људске жртве.

На Хаити је обрушио обилне кише и ударе ветра.

Обрушавање пута на Хаитију после изненадних поплава изазваних ураганом „Мелиса“

У граду Пети-Гоав река која се излила из корита поплавила је куће и мостове. По службеним подацима од 31. октобра у земљи је погинуло најмање 30 људи, а има и несталих.

Поплаве и клизишта уништили су путеве, због чега су многа села постала недоступна спасиоцима. Власти Хаитија назвале су ситуацију „националном катастрофом“.

У Доминиканској Републици један човек је погинуо, а још један је нестао. А због кварова у системима водоснабдевања, изазваних бесом стихије, најмање 1 270 000 житеља остало је без приступа питкој води.

Ураган „Мелиса“ изазвао је катастрофалну поплаву у Доминиканској Републици

„Мелиса“ је постао један од најснажнијих урагана на Атлантику у целој историји посматрања.

Турска

27. октобра касно увече, у 22.48 по локалном времену, округ Синдирги у провинцији Баликесир потресао је снажан земљотрес магнитуде 6,1. Његов епицентар налазило се на дубини од само 5,99 км.

Потреси су се осећали не само у оближњим провинцијама — Измиру, Истанбулу, Бурси, Текирдагу, Коџаелију и Сакарији — већ и у суседним државама: Бугарској, Грчкој, Северној Македонији и на Кипру.

Упркос јачини земљотреса и близини хипоцентра површини, жртве и велика разарања су избегнута. У Баликесиру су се срушиле четири зграде, од којих су три биле озбиљно оштећене приликом претходног сеизмичког догађаја. По подацима Управе за ванредне ситуације и катастрофе Турске (AFAD), 26 људи задобило је повреде различитог степена тежине.

У провинцији Маниса медицинска помоћ била је потребна за 42 становника. Од земљотреса је овде страдало 83 објеката у 9 округа.

Срушена зграда после снажног земљотреса М6,1 у провинцији Баликесир, Турска

Иза главног удара уследио је сеизмички рој: од ноћи до поднева 28. октобра регистровано је око 500 накнадних потреса, од којих је 12 премашило магнитуду 4,0. Најјачи накнадни потрес достигао је магнитуду 4,8.

Власти су организовале привремени смештај становништва у шаторима на отвореном, пошто су се многи плашили да се врате у своје домове због опасности од нових земљотреса. Јака киша додатно је отежавала рад спасилачких екипа и живот грађана: неки људи, који су се склонили у павиљоне и кафиће, при поновним потресима поново су истрчавали на улицу, упркос пљуску. 

По подацима сеизмолога, у последња три месеца у региону је регистровано око 12 000 сеизмичких догађаја, а њихов број наставља да расте, што је необично за ово подручје.

Вреди напоменути да се ове недеље свега за 3 дана догодило 6 земљотреса магнитуде 6,0 и више у различитим крајевима планете.

Свега за три дана у свету се догодило шест земљотреса магнитуде 6,0 и више

Аргентина

25. октобра олуја с јаким пљусковима обрушила се на Буенос Ајрес, главни град Аргентине и његову околину. У неким подручјима пало је више од месечне норме падавина — до 155 мм, при чему већина тога — свега за два сата. Просечна месечна норма падавина у октобру у Буенос Ајресу износи — 122,9 мм.

Саобраћај је био парализован на неколико кључних ауто-путева: Панамеричком ауто-путу, Авенији Генерал Паз и ауто-путу Буенос Ајрес — Ла Плата. На неким деоницама аутомобили су били потопљени до самог крова. Такође је био поремећен приградски саобраћај.

Поплаве у Буенос Ајресу након рекордних падавина, Аргентина

Ниво воде у потоку Медрано, који се улива у реку Ла Плата, повећао се скоро 2,5 пута и премашио 5 м, што је и постао главни узрок поплава. Улице су се претвориле у реке — људи су били приморани да се крећу до појаса у води.

Без струје је остало око 45 000 потрошача у региону главног града.

Историјски подаци показују да је таква екстремна количина падавина у октобру изузетно ретка појава за Буенос Ајрес. За период посматрања од 1906. године ово је тек трећи случај када је за један дан у октобру пало више од 100 мм кише: 23. октобра 1944. године пало је 109 мм, 28. октобра 2014. године — 132 мм, 25. октобра 2025. године — 123 мм.

Олуја „Бенџамин“

Од 23. октобра олуја „Бенџамин“ прекрила је Европу, изазвавши оркански ветар, пљускове и поплаве. Седам земаља — Швајцарска, Белгија, Француска, Велика Британија, Холандија, Шпанија и Португал — објавиле су наранџасти ниво опасности.

Стихија је пореметила аутомобилски, железнички, трајектни и авио-саобраћај. Током 24 сата највеће авио-компаније отказале су више од 260 летова, више од 870 је каснило. Хиљаде путника заглавиле су на аеродромима у Лондону, Амстердаму, Паризу, Даблину и Франкфурту.

Француска је претрпела највећу штету. На обалама Ламанша и Атлантика беснео је оркански ветар, а на острву Корзика, у комуни Кањано, према подацима Météo France, његова брзина достизала је 168 км/ч.

Таласи у Бискајском заливу премашивали су 14 м. Од пада дрвећа 7 људи у различитим регионима задобило је повреде.

Олуја „Бенџамин“ у Француској: јак ветар оборио дрвеће и оштетио зграде

Без струје је остало 140 000 домаћинстава. У Паризу и предграђима привремено су затворили паркове и вртове. У департману Корез за 48 сати пало је 120 мм падавина, а у Канталу за 24 сата — 109,5 мм.

На Корзици је трагично погинуо мушкарац: однела га је снажна бујица воде када су се он и породица купали у реци Фанго. Вода је нарасла толико брзо да их је затекла неспремне. Срећом, његову жену и двоје деце успели су спасити.

У грофовији Суфолк, Велика Британија, без струје је остало више од 2 000 домаћинстава, а ветар брзином до 120 км/ч оборио је дрвеће на железничке пруге.

У Холандији су олујни удари ветра и пљускови изазвали огромне гужве: у шпицу је укупна дужина саобраћајних колона прелазила 900 км. Заустављен је и саобраћај брзих возова.

Потопљена рива у Холандији после олује „Бенџамин“

У Швајцарској је бродарска компанија отказала све вожње на Женевском језеру. Јак удар ветра преврнуо је код града Санкт Галена приколицу камиона, блокиравши на два сата саобраћај на Националном ауто-путу А13.

У Шпанији су ватрогасци обавили више од 600 интервенција: ветар је поломио дрвеће и оштетио зграде. Страдало је 26 људи, од којих је 11 хоспитализовано.

У провинцији Тарагона олуја је испровоцирала још један несрећан случај: мушкарца су однели снажни таласи и утопио се.

Нови Зеланд

23. октобра, други пут у седмици, најјачи ветрови обрушили су се на Нови Зеланд, сејући разарање и хаос. Главни удар пао је на главни град, Велингтон, као и на део Јужног острва. Местимично брзина ветра достизала је 230 км/ч.

За неколико погођених региона објавили су највиши, црвени ниво опасности, што се дешава крајње ретко. А у Кентерберију, највећем региону земље, уведено је ванредно стање.

Ветар је оборио дрвеће, откинуо кровове зграда. Десетине хиљада домаћинстава остало је без струје, отказано је више од 200 авио-летова, а такође су затворени неки ауто-путеви.

Снажна олуја на Новом Зеланду оборила је дрвеће

Јак ветар такође је допринео настанку шумских пожара и веома отежао њихово гашење.

САД

У ноћи на 25. октобар јаке грмљавине прекриле су подручје Далас/Форт Ворт — велику градску агломерацију на северу савезне државе Тексас. Удари ветра достизали су 108 км/ч.

Радар је забележио могућу појаву торнада. Међутим, касније су стручњаци утврдили да су уочена разарања карактеристичнија за праволинијски ветар брзином до 135 км/ч.

Олују су пратиле стотине удара муња. Неколико пражњења погодило је стамбене зграде, изазвавши шест пожара у окрузима Далас и Дентон. На међународном аеродрому Далас/Форт Ворт током 24 сата пало је 79 мм падавина — рекорд октобра за четврт века.

До јутра је грмљавински фронт прекрио Хјустон, највећи град Тексаса, оставивши без струје око 260 000 људи.

Већ 26. октобра увече исти атмосферски систем донео је катастрофалне пљускове у савезну државу Флорида.

Обилне кише претвориле су путеве у реке, савезна држава Флорида, САД

Десетине путева и стамбених квартова нашле су се под водом. Једна од кључних саобраћајница савезне државе у подручју града Санфорд била је потпуно потопљена.

Национална метеоролошка служба објавила је ретко за овај регион ванредно стање због изненадне поплаве.

У граду Јустис, округ Лејк, за 24 часа местимично је пало до 500,4 мм кише (просечна месечна норма октобра — 64,6 мм), што је упоредиво с нивоом падавина током тропског урагана „Јан“ — једне од најразорнијих олуја у историји САД (септембар 2022. године). 

Поплава у Флориди: зграда се нашла под водом после рекордних падавина, САД

У градовима Маунт Дора и Јустис вода је оштетила путеве и комуналну инфраструктуру; у појединим насељима становницима је хитно препоручено да прокувавају воду пре употребе. У близини Јустиса појавиле су се две велике вртаче, највероватније настале услед урушавања тла које је подмило подземним водама.

Вијетнам

Прошле седмице Централни Вијетнам суочио се с катастрофалном поплавом после рекордних пљускова. У граду Хуе, бившој царској престоници земље, познатом по својим историјским споменицима и објектима Светске баштине УНЕСКО-а, за 24 сата, од 19.00 26. октобра до 19.00 27. октобра, на врху Бах Ма пало је 1 739 мм падавина. То је по величини други рекорд на свету у целој историји метеоролошких посматрања. Први рекорд, 1 825 мм, забележен је у јануару 1966. године на француској метеоролошкој станици у Индијском океану.

Катастрофална поплава у Вијетнаму: потпуно потопљен историјски град Хуе

Стихија је однела животе 10 људи, још 5 се води као нестало.

Градови централног Вијетнама били су практично паралисани. У Хуеу и Данангу десетине квартова нашле су се под водом, местимично до висине од 4 м. Потопљене су стамбене зоне, разрушени путеви и оштећени мостови. У комуни Тра Тан покренуло се 30 клизишта која су уништила 11 кућа.

Да би се спречило рушење критично важних железничких мостова Бат Хо и Да Вијен преко реке Хионг, на њих су послата два воза натоварена камењем укупне масе преко 1 100 тона.

Размер разарања је огроман: под водом се нашло више од 65 000 домаћинстава, уништена су пољопривредна земљишта, страдало је неколико хиљада грла стоке. Спасилачки радови одвијали су се у условима непрекидних пљускова.

Евакуација људи из зона јаког плављења после рекордних падавина у Вијетнаму

Често у коментарима испод емисија гледаоци пишу да се са климом ништа не догађа, да је све као и раније: и кише су падале, и земљотреси су били.

Искрено се радујемо због оних које још није погодила климатска катастрофа. Али, како се каже, боље је учити на туђим грешкама, него на својим.

Можемо само да поделимо са вама информације и предложимо три корака за вашу безбедност, а ви сами одлучујете да ли ћете их послушати или не.

Први корак — прочитајте у било којим новинским извештајима шта говоре људи који су преживели природну катастрофу. Покушајте да се ставите на њихово место. Можете ли да замислите да за само неколико минута ваш дом буде потпуно потопљен или разорен торнадом који раније никада није био карактеристичан за ваш регион?

Прво што говоре сви који су преживели катаклизму: "Нисмо очекивали да ће се то догодити". Изненадност је главни фактор. То значи да људе нико није упозорио и најважније — елементарне непогоде развијају се веома брзо и постају све разорније.

Поред тога, многи не знају како да поступају у таквим ситуацијама, јер се раније тим питањем нису бавили и мислили су да се то њих неће тицати.

И још један момент о којем говоре сви очевици који су преживели катастрофе — после остају сами са својом невољом: немају где живети, немају шта јести, немају питке воде.

Да, спасиоци чине све што могу, али су њихови технички и људски ресурси крајње ограничени.

Морамо да схватимо да је спашавање наших живота — наша одговорност!

Други корак — разумети шта се заиста дешава са климатом. Захваљујући раду међународног научног колектива „АЛЛАТРА“ откривени су истински узроци климатских катастрофа и путеви њихове превенције. Можете и сами да проучите ова интердисциплинарна истраживања, јер су сви подаци у отвореном приступу и изложени једноставним и разумљивим језиком. Знање уклања страх и подстиче на деловање!

И трећи корак — неопходно је да хитно информишемо све људе на планети о климатској кризи која веома брзо расте.

Већ постоје хиљаде волонтера који нису равнодушни, који на друштвеним мрежама преносе ову информацију свима.

Данас цело човечанство мора једним гласом покретати питање климе и захтевати стварање међународног научног центра за проучавање и решавање овог проблема — посебно у делу микро- и нанопластике, о чему смо говорили у претходним издањима.

Да би најбољи научници могли да пронађу решења, друштво мора да формулише јасан захтев.

Деловати треба већ сада. И најједноставније што свако може да уради јесте — да не ћути.

Видео верзију овог чланка можете да погледате овде: