Преглед климатских катастрофа на планети од 01. до 07. октобра 2025. године

Смртоносна олуја „Ејми“ на северу Европе, разорни тајфун „Матмо“ у Азији, тајанствена ерупција вулкана на Камчатки, снежна апокалипса на Балкану. О овим и другим догађајима протекле недеље, од 01. до 07. октобра 2025. године, читајте у овом издању.

Такође ћете сазнати о једном од кључних, али до сада потцењених фактора који данас разара изнутра организам сваког од нас и цео екосистем планете.

Oluja „Amy“

Почетком октобра, смртоносна олуја „Ејми“ погодила је север Европе. Постала је прва велика именована олуја јесење сезоне и донела је разорне ветрове и обилне кише.

3. октобра у Ирској је због разбешњеле стихије 200 000 домова остало без струје, а ваздушни саобраћај био је паралисан. У главном граду државе, Даблину, отказано је 115 летова. Нажалост, није се успело избећи људске жртве: у округу Донегал погинуо је мушкарац.

У Великој Британији је постављен октобарски рекорд минималног притиска 947,9 mbar. Управо је ова аномална „разређеност“ атмосфере послужила као покретач који је појачао ветрове у региону до изузетне јачине.

Према подацима метеоролошке агенције Велике Британије, на острву Тајри забележен је ударац ветра брзином од 154 km/h.

Олуја „Ејми“ у Великој Британији: дрво, сломљено снажним ударом ветра

У Лондону су затворени познати Краљевски паркови, због палих стабала широм земље блокиран је друмски и железнички саобраћај, а у Шкотској је прекинуто првенство у голфу. 

На западу Норвешке више од 170 путева било је затворено због олује. Стихија је оштетила преко 2 500 зграда, односећи кровове и рушећи зидове. На планинском путу преврнуо се аутобус, а у Ослу је воз подземне железнице искочио из шина због оборених стабала. Општина Орланд остала је у потпуној изолацији након отказивања трајектног саобраћаја и затварања путева.

Разарања након олује „Ејми“ у Норвешкој

У Шведској су метеоролози објавили наранџасти ниво опасности за западну и јужну обалу, где су забележени урагански удари ветра и обилне кише.

4. октобра олуја „Ејми“ погодила је Холандију с ветром до 120 km/h, изазивајући масовна разарања. Аеродром Шипхол у Амстердаму отказао је око 150 летова, а трајектни саобраћај с Фризијским острвима био је потпуно прекинут.

У белгијском граду Остенде, из безбедносних разлога, људима је забрањен приступ лукобранима. Због снажног ветра, чија је брзина прелазила 100 km/h, забележени су случајеви пада стабала на паркиране аутомобиле. 

У данском граду Скаген, таласи високи до 4 метра пребацивали су огромно камење преко мола. За мање од два дана овде је пало више од половине месечне количине падавина. 

На северну обалу Француске, на рту Кап де ла Ев, олуја се обрушила таласима високим до пет метара и ударима ветра до 131 km/h. Хиљаде домова у региону остало је без електричне енергије, а железнички саобраћај био је поремећен. Стихија је однела два живота: један човек се утопио у мору, а други је погинуо у аутомобилу од пада стабла.

Олуја „Ејми“ погодила је северну обалу Француске

Балканско полуострво

У ноћи 03. октобра, због невиђених пљускова, југ црноморског приморја Бугарске нашао се у зони катастрофалних поплава.

Највише су страдала одмаралишта Елените, Сунчани Брег, Свети Влас и град Царево. У селу Изгрев за један дан, метеоролошке станице забележиле су више од 410 милиметара падавина.

У пет општина Бургаске области проглашено је ванредно стање.

Катастрофалне поплаве на црноморском приморју Бугарске

Снажни водени токови однели су у море бројне аутомобиле и комбије, поплавили приватне куће и хотеле и уништили путеве. Више од 80 насељених места остало је без струје. 

Изненадна поплава однела је животе најмање четворо људи. Стотине мештана и туриста биле су евакуисане.

А на северу земље владало је сурово зимско време — кише су прешле у мокар снег, привремено блокирајући планинске превоје и изазвавши прекиде у снабдевању електричном енергијом. Национална железничка компанија саопштила је о значајним кашњењима и отказивањима возова због оборених стабала.

Сличне временске аномалије захватиле су и суседне земље западног Балкана. У планинским пределима Србије пало је до пола метра снега. Стихија је оштетила инфраструктуру: оборена стабла прекинула су далеководе, путеви су били блокирани. Без струје и везе остале су општине Ивањица, Медвеђа и Црна Трава на југу и у централном делу земље.

На Србију се обрушио аномални снег

У Босни и Херцеговини снажан снег обрушио се на главни град — Сарајево, затекавши неспремне становнике и туристе. Не очекујући мразеве, путници су стигли у град летње обучени — и већ за дан били су приморани да траже зимске ципеле и јакне. 

Русија

4. октобра појавиле су се вести о изненадној ерупцији вулкана Кроноцки на Камчатки, који је остао неактиван више од 100 година.

Вулкан Кроноцки смештен је у северном сектору источне вулканске зоне Камчатке, приближно 10 километара источно од Кроноцког језера и 225 километара од града Петропавловск Камчатски. Његова последња потврђена ерупција догодила се 1922–1923. године.

Према сателитским подацима и запажањима Камчатске групе за реаговање на вулканске ерупције (KVERT, ИВиС ДВО РАН), у 11:50 по локалном времену забележен је избачај пепела висине 9,2 километра изнад нивоа мора. Облак пепела се протегао на 85 километара.

Био је проглашен највиши, црвени авијацијски код опасности.

Испрва су научници сматрали да је на Кроноцком почела експлозивна ерупција, али су убрзо изјавили да је у питању био фреатички избацај паре и старог пепела, највероватније из маара Крокур, који се налази на падини вулкана Крашњиникова.

Фреатички избацај паре на вулкану Кроноцки, полуострво Камчатка, Русија 

Аргумент у прилог овој верзији био је тај што се облак распршио за само пет сати — знатно брже него типични вулкански пепељни избачаји, који могу опстати у атмосфери неколико дана. Такође, облак је садржао велику количину водене паре.

Међутим, 5. октобра запослени из Кроноцког резервата саопштили су да маар није показивао активност и да на њему нису забележене никакве промене, стога је верзија о Крокуру била искључена. Засад порекло овог избачаја пепела остаје непознато, а локални стручњаци не журе да признају да се можда пробудио још један, раније успавани вулкан.

Вреди напоменути да научници међународне научне заједнице „АЛЛАТРА“ већ више од 10 година упозоравају на пораст вулканске активности на планети, а посебно на Камчатки. Такође су указали на стварне разлоге који изазивају нагли и аномални раст сеизмичке активности у региону.

Непал

Иако је сезона киша већ завршила (траје од јуна до септембра), од 3. октобра на централне и источне провинције земље обрушили су се снажни пљускови.

Разорна поплава у Непалу: изливене реке потопиле стамбене четврти  

Пљускови су изазвали разорне поплаве и клизишта — највише су страдале провинције Багмати, Мадеш и Коши.

Ниво воде на осам великих река земље прешао је опасну границу. У реци Коси, једној од највећих водених артерија региона, ниво воде се подигао више од два пута изнад норме. На брани Коси Бераж забележен је критичан проток — више од 510.000 кубних метара у секунди. Уведен је режим високе приправности. Морало је да се отвори свих 56 устава, уместо уобичајених 10–12, а саобраћај преко моста био је дозвољен само службама за хитне интервенције.

Изливене реке потопиле су стамбене четврти. Хиљаде људи биле су приморане да напусте своје домове. У спасилачке операције било је укључено преко 20.000 полицајаца.

Последице снажних пљускова у Непалу — вода потопила села и разорила стамбене објекте  

Због јаке кише и слабе видљивости, сви унутрашњи авио летови били су обустављени.

Главни путеви који повезују главни град Катманду са другим регионима били су затворени: неки због клизишта, други из мера предострожности. Блокада саобраћаја догодила се управо у време када су стотине хиљада људи се враћале у Катманду након прославе Дашаина — главног празника земље, када становници традиционално путују у родна села да посете ближње.

У заштићеној зони Лангтанг изливена река однела је четворо туриста, који се воде као нестали. Клизишта су блокирала руте ка Евересту, те је путницима било препоручено да користе алтернативне стазе.

Обилне кише у Непалу изазвале су клизишта и одроне на путевима  

У округу Илам, обилне кише изазвале су бројна клизишта која су разорила домове и однела животе најмање 37 људи. Стихија се обрушила ноћу, док су људи спавали. Једна од трагедија догодила се у селу Гос, општина Илам–6 (округ Илам, провинција Коши): клизиште је прекрило кућу — погинуло је шесторо људи из исте породице.

Према речима стручњака, већина погођених подручја раније се није сматрала зонама високог ризика, па су клизишта на овим местима била потпуно изненађење.

У јужном Непалу од удара муње погинула су три човека.

Према подацима од 6. октобра, укупно је у земљи стихија однела животе 60 људи, док се 11 води као нестало.

У суседној Индији, у граду Дарџилинг, држава Западни Бенгал, непрекидна киша за само једну ноћ — на 6. октобар — довела је до погибије најмање 20 људи, разарања мостова и путева, као и до потапања огромних територија.

Снажни пљускови у Индији довели су до урушавања куће  

На западу Бутана, због падавина без преседана, настала је ванредна ситуација на хидроелектрани Тала. За само седам сати пропусни проток бране нагло је порастао више од шест пута, што је довело до преливања воде преко бране.

Тајфун „Матмо“

Тајфун „Матмо“ се сручио на јужне регионе Кине почетком октобра, баш у време прославе Националног дана и Празника средине јесени. То је традиционално врхунац туристичке сезоне, када милиони људи путују по земљи, што је додатно оптеретило саобраћај и службе за хитне интервенције.

Тајфун „Матмо“ ​​са јаким ветровима погодио јужну Кину  

04. октобра на острву Хајнан проглашен је 1. највиши ниво узбуне.

У округу Хајкоу и граду Венчанг привремено су заустављени поморски саобраћај, рад предузећа и превоз, затворене су школе и трговачки објекти. Међународни аеродром Хајкоу Мејлан отказао је све летове, заустављено је кретање свих возова на острву, укључујући кружну брзу железницу.

Ујутро 5. октобра „Матмо“ је изашао на копно, доносећи ветар брзине до 42 м/с, који је чупао лимене плоче са кровова и ломео дрвеће.

 Последице проласка тајфуна „Матмо“ ​​у Кини  

Власти су евакуисале преко 200.000 становника и сместиле их у привремена склоништа.

На реци Хајдјен, у области Мејлан, због олујних таласа челични теретни брод се одвојио од пристаништа и почео да плови ка мосту, озбиљно угрожавајући његову безбедност. Снагама хитних и поморских служби брод је успео да се учврсти и одвуче.

Увече 5. октобра тајфун је ударио на југ копнене Кине. У округу Џанђанг (провинција Гуангдунг) максимални удари достигли су скоро 57 м/с, а у округу Сјуевен од 4. до 6. октобра пало је 453,3 мм падавина. 

Вода је продрла у куће након тајфуна „Матмо“, Кина  

Упркос томе што је тајфун „Матмо“ ослабио пролазећи кроз Кину, 6. октобра његова циркулација донела је катастрофалне поплаве и клизишта на север Вијетнама: на три реке забележени су највиши нивои поплава у последњих скоро 40 година.

Ниво реке Кау, која протиче кроз град Тајнгујен, порастао је за више од метар у односу на претходни рекорд — вода на улицама допирала је до кровова аутомобила. Многи становници морали су да беже из зоне катастрофе.

Корисници друштвених мрежа објављивали су молбе за помоћ јер су њихови рођаци и пријатељи у неколико провинција (Тајнгујен, Каобанг и Лангшон) остали без струје и залиха хране.

Масивне поплаве у вијетнамској провинцији Тај Нгујен, изазване циркулацијом ослабљеног тајфуна „Матмо“  

У провинцији Тајнгујен на националном ауто-путу 3B настала је огромна рупа, паралишући саобраћај на том животно важном делу.

За доставу преко четири тоне воде, хране и основних потрепштина становницима поплављених области провинције Лангшон ангажована су три хеликоптера.

На брани хидроелектране Бакхе 1 пробијена је брана ширине око 5 м, што је довело до евакуације становника насеља низводно.

У престоници Ханоју, где су многе породице тек завршиле чишћење блата и отпада након смртоносног тајфуна „Буалој“ — када је погинуло најмање 56 људи, а економска штета процењена на преко 710 милиона долара — нови тајфун „Матмо“ донео је нови талас пљускова: у неким деловима пало је до 350 мм кише.

Пумпне станице радиле су на граници својих могућности да испумпају воду из 90 поплављених делова престонице.

Поплављене улице Вијетнама након проласка тајфуна „Матмо“  

Један од становника града признао је да се ситуација претворила у зачарани круг — пада киша, улице су поплављене, људи очајнички покушавају да преживе — и плаши се да то ускоро не постане њихова нормала.

Стихија је нанела земљи огромну штету: скоро 17.000 кућа је под водом, поплављено је преко 22.500 хектара пиринча и других усева. Погинуло је или однето водом преко 200.000 грла стоке и живине.

Према подацима Министарства заштите животне средине од 8. октобра, у изненадним поплавама и клизиштима у Вијетнаму погинуло је 8 особа, а 5 се воде као нестале.

Катастрофалне поплаве у Вијетнаму након тајфуна „Матмо“  

Бројна истраживања главни узрок екстремних падавина виде у наглом порасту садржаја влаге у атмосфери због њеног загревања. Заиста, топлија атмосфера може да задржи знатно више влаге и пренесе је на огромне даљине.

Међутим, постоји још један фактор који већина стручњака не узима у обзир у својим прорачунима, а многи чак и не знају за његов негативан утицај на климатски систем планете. 

Реч је о микро- и нанопластици у атмосфери.

Трилиони ових честица нису безопасна инертна прашина — оне могу да акумулирају и дуго задржавају електростатички набој, услед чега се физичке карактеристике атмосфере значајно мењају.

Као резултат, примећујемо суштинску промену облака. Пластичне честице делују као „суперефикасна“ језгра кондензације, због чега се облаци формирају ниже него обично. Дуже и у већем обиму задржавају влагу, а када киша почне, сручи се у виду катастрофалног пљуска.

Штавише, пластика у океану и атмосфери делује као термоизолација, ометајући нормалну размену топлоте између воде и ваздуха. Као резултат, енергија се не расипа, већ остаје унутар система Земље.

Најопасније је то што се овај процес сам подстиче. Загревање океана појачава испаравање, заједно са паром у атмосферу се диже све више нанопластике. Ваздух постаје више наелектрисан, а задржана енергија убрзава даље загревање. Више топлоте → више влаге → више пластике — и тако у недоглед.

Још пре 20 година међународна група научника „АЛЛАТРА“ почела је да проучава нанопластику и прва је упозорила на њену опасност. Научници су утврдили да је најопасније својство ових честица — способност акумулирања електростатичког набоја који утиче на човека и природу.

Међутим, решити овај проблем снагама једног научног колектива немогуће је. За проналазак ефикасног решења потребни су напори и ресурси научника целог света.

Зато је данас важније него икад активно учешће друштва. Потребан је снажан друштвени захтев за истраживање нанопластике. Само када сваки човек схвати хитност проблема и укључи се у информисање о њему, постаће могуће његово брзо решење.

Видео верзију овог чланка можете погледати овде: