Активација вулкана на Блиском истоку, који је „спавао” 700.000 година.
Снажни земљотреси у Југоисточној Азији.
Аномална жаришта цурења флуида на дну мора на Антарктику.
Шта може обједињавати све ове појаве у различитим крајевима планете?
О овоме и о најзначајнијим климатским догађајима протекле седмице, од 15. до 21. октобра 2025. године — читајте даље у издању.
20. октобра на департман Вал д’Оаз, недалеко од Париза, обрушио се смртоносни торнадо. Протутњао је кроз неколико комуна, оставивши после себе озбиљна разарања: преврнуте аутомобиле, покидане кровове, оборена дрвећа и оштећене далеководе. Од торнада су страдале општине Ермон, Обон, Франконвил, Саноа, Андији, Монморанси и комуна Аржантеј.

Последице разорног торнада у департману Вал д'Оаз, Француска
То је отежало саобраћај на локалним путевима и оставило без електричне енергије око 1.700 потрошача. Житеље кућа страдалих од вихора сместили су у спортску дворану.
На градилишту у општини Ермон срушила су се три велика крана, здробивши аутомобиле и оштетивши оближње зграде. Као резултат тога један човек је погинуо, још девет је задобило повреде, четворо од њих налазило се у критичном стању.
Према подацима Европске базе података о опасним временским појавама, торнадо у општини Ермон прелиминарно је класификован као IF2 према међународној Фуџитиној скали, што одговара брзини ветра од 180–220 km/h.
Метеоролози су саопштили да је у исто време забележен још један вихор у рејону комуне Шомон ан Вексен. Међутим, штета од њега се показала знатно мањом.
Сличне појаве за департман Вал д’Оаз су реткост. Последњи торнадо категорије IF1 који се овде формирао био је мањег интензитета и догодио се пре више од 20 година, 16. јула 2003. године, у рејону аеродрома Париз — Шарл де Гол.
21. октобра опасни ветрови и пљускови постали су узрок затварања школа и искључења електричне енергије на Новом Зеланду.
Одложени су или отказани авионски летови. Олуја је такође обуставила кретање путничких трајеката.
Неке државне магистрале биле су затворене због поплава и клизишта.
У заливу Хокс Беј на Северном острву ветар је преврнуо камион, услед чега је један човек задобио повреде.
Опасни временски услови изазвали су хаос у главном граду земље, Велингтону. Брзина ветра достизала је орканске вредности — 33,53 m/s.

На Новом Зеланду оркански ветар обарао дрвећа и рушио металне конструкције
На једној од раскрсница града снажан удар ветра жену је оборио на пут, њена торба и ствари разлетели су се на све стране. Срећом, аутомобили који су пролазили успели су закочити.
У градском парку на падини планине Викторија — једном од најпопуларнијих места за шетњу и одмор — грана дрвета, откинута налетом ветра, смртно је повердила мушкарца.
Упркос томе што се Велингтон сматра најветровитијим градом Новог Зеланда, познатим по својим завијајућим олујама, овај пут њихова моћ показала се без преседана чак и за локално становништво.
16. октобра јака киша с градом нанела је огромну штету граду Тарија и његовој околини.

Последице снажног пљуска с градом у Боливији: улице поплављене и прекривене дебелим слојем леда
Моћни потоци воде срушили су зид зграде Управе за територијално планирање, страдао је такође централни маркет.
За свега неколико минута градске улице и тргови нашли су се под водом и прекривени дебелим слојем леда, местимично је висина наноса града достизала скоро 2 m.
Град, накупљен на крововима, показао се толико тешким да неки од њих нису издржали: обрушили су се кровови регионалне болнице, неколико школа и дечјих вртића.
У сеоским заједницама провинције Серкадо стихија је уништила усеве и донела знатне губитке фармерима.
18. октобра јак ветар брзином до 100 km/h обрушио се на неколико регија југа и југоистока Бразила, изазвавши прекиде у снабдевању електричном енергијом и оштећење зграда.
Од олује су највише страдале државе Санта Катарина и Сао Пауло.
У држави Санта Катарина без електричне енергије остало је око 37.000 потрошача. Највише је страдала престоница државе, град Флоријанополис. Овде су удари ветра достизали 90 km/h.
Током дечјег фудбалског турнира „Copa FairPlay” (Куп фер-плеј) ветар је подигао у ваздух огромну конструкцију шатора и бацио је на земљу поред терена за тренинг, изазвавши панику међу људима. Догађај је отказан.

Јак ветар откинуо огроман шатор током дечјег фудбалског турнира у граду Флоријанополис, држава Санта Катарина, Бразил
Још један инцидент догодио се у држави Сао Пауло. У граду Рибеирао Прето, на „Arena Beach Ribeirão” (Арена бич Рибеирао), током одржавања међународног турнира у тенису на песку „Sand Series” (Сенд сирис) налет ветра откинуо је кров с трибине за гледаоце. Девет људи је задобило повреде, један од њих — тешке.
У граду Матао олуја је оборила дрвећа и однела део крова с медицинске установе. А у Монте Апразивелу после урушавања дела бине и шатора отказан је музички фестивал „Aviva Monte” (Авива Монте).
Од 18. октобра тропска олуја „Фенгшен” (позната као „Рамил”) обрушила се на северне и централне рејоне Филипина, изазвавши пљускове, поплаве и клизишта.
Под удар стихије доспела су острва Лузон, Висајас и Минданао.
Више од 22.000 људи било је принуђено напустити своје домове и склонити се у привремена склоништа. Било је затворено неколико националних траса, отказано више од десет авионских летова. У две провинције, Кезон и Камаринес Норте, забележена су масовна искључења електричне енергије.

Поплава изазвана тропском олујом „Фенгшен” на Филипинима
У провинцији Букиднон, на острву Минданао, 18. октобра после јаке кише покренуло се моћно клизиште — као резултат тога дошло је до великог урушавања националне магистрале Букиднон — Давао у рејону Ситио Палакапао.
Деоница пута с четири траке срушила се у дубоку провалију. Под рушевинама је био пронађен трицикл — његова два путника воде се као нестали.
Саобраћај на траси био је обустављен, возачима су препоручени заобилазни правци, који продужавају пут за најмање 60 km.
Још једна трагедија догодила се 19. октобра у провинцији Кезон, општина Питого: услед олује огромно дрво срушило се на бамбусову кућу, потпуно је уништивши. Погинуло је петоро чланова једне породице, укључујући двоје деце. Преживео је само један тинејџер.
Укупно у земљи олуја је однела животе најмање 7 људи.
15. октобра јака олуја обрушила се на округ Куала Лангат у држави Селангор. Посебно су страдала села Сиџангканг и Кампунг Медан.
Старешина једног од страдалих села испричао је да се стихија разбеснела изненада: небо је било ведро и није очекивао да ће за пет минута ветар уништити десетине кућа. По његовим речима, то је била најстрашнија трагедија у њиховом селу у последњих 50 година.
Олуја је изазвала снажан торнадо, који је кидао кровове кућа, рушио зидове и ограде, савијао металне конструкције. Ветар је оборио дрвеће и стубове далековода.

Разарања после торнада у округу Куала Лангат, држава Селангор, Малезија
У основној школи урушио се део крова, изазвавши панику међу ученицима. Као резултат страдало је 11 деце, двоје од њих задобило је озбиљне повреде, а зграда је проглашена неупотребљивом. 1.500 ученика пребачено је на наставу на даљину.
Олуја је такође уништила канцеларију координатора Законодавне скупштине, под чијим рушевинама се нашла жена; срећом, спасиоци су је брзо ослободили и хоспитализовали.
Укупно је било оштећено више од 40 кућа, 6 школа и спортска дворана. Индустријској зони такође је нанесена знатна штета.
Стратовулкан Тафтан, смештен у иранској провинцији Систан и Белуџистан, близу границе с Пакистаном, више од 700.000 година сматрао се угашеним.
По „Смитсонијан глобал вулканизам програм“ (Smithsonian Global Volcanism Program) класификацији, „угашеним“ вулканом назива се вулканска формација која није испољавала ерупције од краја плеистоцена (пре више од ≈ 11.700 година) и, полазећи од савремених геофизичких и петролошко-тектонских података, нема знакова обнављања магматске активности.
Међутим, истраживање, објављено у октобру ове године, показало је да он испољава знакове активности. Међународни тим научника из Кине, Немачке и Шпаније захваљујући сателитским посматрањима забележио је подизање његовог врха за 9 cm за свега 10 месеци — од јула 2023. до маја 2024. године, при чему су фумаролне емисије различитих гасова достизале обим од 20 тона дневно, што говори о трајној магматској дегазацији.
Фумаролне емисије — то су гасови и парно-гасне смесе које се издвајају из пукотина, пора и канала у близини вулканских ждрела или у зонама поствулканске активности. Оне настају као резултат отпљњавања магматских и хидротермалних система после или између ерупција.

Еволуција деформација вулканске структуре: поређење посматрања и модела, стратовулкан Тафтан у Ирану
Одсуство повратног спуштања површине указује на то да притисак у горњем хидротермалном систему вулкана остаје висок, а ризик од фреатских или магматских ерупција на врху Тафтана се задржава.
Занимљиво је да деформација није била праћена ни приметним падавинама, ни сеизмичким ударима — уобичајеним окидачима за сличне појаве. То значи да се извор узнемирености Тафтана налази унутар њега самог. Научници сматрају да је узрок постало или накупљање врућих течности и гасова у хидротермалном систему или привремено продирање магме.
Протеклих седмица планету је поново потресла серија снажних подземних удара. Срећом, ниједан од ових догађаја није изазвао цунами и није довео до људских жртава, међутим, неуобичајено висока учесталост јаких земљотреса изазива озбиљну забринутост и држи становнике ових подручија у сталној напетости.
16. октобра у 14:48 по локалном времену у провинцији Папуа, Индонезија, догодио се снажан подземни потрес магнитуде 6,6. Епицентар се налазио у рејону округа Сарми. Жариште је лежало на дубини од 18 km.

Оштећене зграде после јаког земљотреса М6,6 у Индонезији
Озбиљна оштећења претрпеле су десетине зграда: стамбене куће, неколико цркава, пијаца и објеката инфраструктуре.
Ујутро 17. октобра у 07:03 по локалном времену у филипинској провинцији Суригао дел Норте, 13 km од града Генерал Луна, догодио се земљотрес магнитуде 6,0. Жариште се налазило на дубини од 28 km.
Сеизмички догађај постао је наставак целе серије снажних подземних удара, који потресају архипелаг од краја септембра и довео је до делимичних оштећења зграда.
Повећана сеизмичка активност забележена је и у рејону Дрејковог пролаза. 10. октобра у 20:29 UTC овде је био забележен снажан земљотрес магнитуде 7,6. Епицентар се налазило на дубини од 8,8 km. А недељу дана касније, 16. октобра у 01:42 UTC, догодио се још један јак удар — магнитуде 6,3. Епицентар се налазило на дубини од 10 km.
Важно је нагласити да су током целе историје праћења у региону била регистрована свега четири земљотреса магнитуде веће од 7,0, при чему три од њих — у 6 месеци ове године.
Запањујуће откриће направљено је током истраживања морског дна Антарктиде. На дну приобалне зоне Росовог мора научници су открили појаву многобројних извора избијања течности и гасова. Раније су таква цурења флуида била реткост, међутим сада их откривају у великом броју, укључујући и добро проучене рејоне, где деценијама нису примећени никакви знакови сличне активности.
Цурење флуида на дну океана представљају зоне пражњења дубинских флуидних токова, који укључују воду, гасове (метан, угљен-диоксид, сумпор-водоник) и растворене супстанце.
За истраживања су коришћене савремене методе: акустична скенирања с брода, подводна видео-посматрања и роњење. Такође је установљено да се у зонама отплињавања могу формирати биолошки „мртве зоне”.

Трагови активног цурења флуида на дну Росовог мора на Антарктику
Резултати ових истраживања слажу се с подацима о растућем геотермалном току испод Западног Антарктика, што се испољава у виду интензивног топљења ледењака одоздо према горе, а такође и релативно брзог подизања земљине коре у неким рејонима, на пример, у Амундсеновом мору.
Овај процес ствара повољне услове за разлагање гасних хидрата и ослобађање гаса, што може бити повезано с појавом извора цурења флуида на морском дну.
Ако се погледа дубље на те климатске догађаје, које сте управо видели, то су манифестације једног те истог процеса — јачања магматске активности планете.
Сагласно математичком моделу, који је представила научна заједница „АЛЛАТРА”, Земља сада проживљава етапу када језгро планете прима додатну енергију. У виду вишка топлоте она се преноси на плашт, загревајући магму и чинећи је све топлијом и покретљивијом. Као резултат, магма почиње да се шири, еродира унутрашње структуре, испуњава стара корита и шупљине. Тај притисак преноси се на литосферне плоче — и видимо раст сеизмичности чак и у оним регионима где је раније скоро није било.
Свакодневни земљотреси магнитуде 5,0 постали су већ уобичајена позадина. А у последње време посматрамо стабилан раст броја догађаја магнитуде 6,0 и више.
Ситуацију погоршава загађење океана микро- и нанопластиком, која нарушава топлотну проводљивост његових вода. Океан — то је природни систем хлађења планете. Али сада се његова способност да одводи топлоту са прегрејаних плоча смањује, што се директно одражава на јачање како климатских, тако и геодинамичких катаклизми.
На крају, процес који се одвија под нашим ногама може се буквално упоредити с кључањем унутар затворене посуде, то јест коре наше планете.
Шта мислите, шта ће се догодити ако баците у ватру затворену флашу с водом? Кроз неко време она ће експлодирати.
Међутим, данас се такав негативан сценарио може не само предвидети, већ и спречити. Ми смо способни да контролишемо вулканску активност — на пример, помоћу планиране дегазације, стварајући вештачке канале за испуштање притиска у земљиној кори. Све је то реално већ данас.
Међутим, главно питање није у технологијама, већ у нама самима.
Ми као човечанство поседујемо све, осим, вероватно, једног — здравог разума, да бисмо искористили постојећа знања.
Сада је најважнија — одговорност, одговорност сваког човека, здрав разум и трезвен поглед на догађаје који се одвијају.
Ако разумемо шта се догађа, видимо законитости и знамо како то спречити, али настављамо да ћутимо, онда постајемо саучесници онога што долази.
Како то пренети људима? Питање је врло добро. Не ћутати.
Видео верзију овог чланка можете да погледате овде:
Оставите коментар